Нико није могао ни да замисли да ће дјечак, који је љета проводио у Црнчи са књигом у рукама, постати српски патријарх. Народ у том селу надомак Дервенте неизмјерно је поносан на чињеницу да су коријени српског патријарха Порфирија баш из тог мјеста.
А у Црнчи је и његова многобројна родбина. Међу њима, стриц Слободан и стрина Загорка Перић.
Стриц патријарха Порфирија Слободан Перић каже да је поносан на њега и додаје да Порфирије није долазио у Црнчу откако је постао патријарх.
Стрина патријарха Порфирија Загорка Перић каже да је Порфирије као дјечак био добар и да је пуно учио.
„Долазио је редовно ту за годишње одморе. Волио је учити, волио је, био је то што је био”, каже она.
Отац српског патријарха Порфирија рођен је у Црнчи. Мајка у Појезни. Све је то остало записано у матичним књигама.
„У матичним књигама стоји вјенчање његових родитеља, отац Радивоје који је рођен 1935. године и мајка Радојка која је рођена 1942. године у Појезни. Тако да посједујемо и вјенчани лист. А наш Порфирије, односно патријарх, има и држављанство наше Републике Српске“, рекао је матичар Момир Вукичевић.
Родитељи српског патријарха из Црнче су одселили за Војводину послије Другог свјетског рата. Родни крај, Црнчу, и своју породицу, никада нису заборавили. Народ је то запамтио.
„Сви су поносни. На овом простору веома патријарх је веома поштован и уважен као и сваки претходни. Али као што то увијек буде када је неко наш негдје тако и наш патријарх Порфирије је овдје веома поштован. Пошто ја као свештеник у сваку кућу овдје улазим светим водицу имамо доста домова гдје налазимо портрете нашег патријарха на зиду“, каже свештеник Илија Тривић.
Црнча је једно од дервентских села наслоњено на обронке планине Крњин. Од града је удаљена на око 25 километара. У селу живи око 220 домаћинстава. Кажу, народ је овдје скроман и вјеран. Баве се пољопривредом. Жеља им је да тим путем, на својим вјековним огњиштима, наставе и њихови млади нараштаји.
ЉУБАВ ПРВОСЛАВА ПРЕМА КЊИГАМА
Кад је као дјечак, долазио на село код родбине, Прле је увијек са собом вукао пуну торбу књига. Стално је, кажу рођаци, нешто читао. – Не знам ја какве су то књиге биле, сигурно неке озбиљне. Тако је он, кад пође у Дервенту, ишао пјешице, преко њива, а има до Дервенте, богами, 25 километара. Понесе књигу, па хода и чита. Док стигне до града прочита цијелу књигу – прича стриц Слободан Перић.
Рођак Драгољуб Бркић прича да је, уз озбиљне књиге, Прле читао и стрипове и рото романе: и љубавне и каубојске. – У то вријеме су дјеца радила у пољу, чак и када дођу у госте за распуст. И тако нама двојици дају задатак да пооремо њиву. Ја сам тад имао 13 година, Прле десет, па је он као млађи водио волове, а ја био за плугом. И он лијепо једном руком води волове, а у другој држи роман и чита. И нормално, промаши бразду – прича рођак Драгољуб Бркић из села Појезна.
