Браћа Синиша и Љубиша Малић који су годинама живјели у тешким условима и оронулој кући, ускоро ће уселити у нови дом. Прошла зима им је скоро била неиздржива. Изнемогли, болесни, а кров над главом им је највећа брига.
Сада већ могу да одахну. Ова кућица споменик је доброте коју је подигло цијело село Детлак.
Свега овога не би било да није Младена Тодорића, човјека који је и покренуо ову хуманитарну акцију, а истог тренутка му се придружили многобројни грађани. Скроман, какав је одувијек био, каже нам да заслуга припада свим добрим људима, који су, у било којем облику помогли да браћа имају иоле достојанствен живот. Све је почело зимус, када кућа Малића бива урушена.
Добро се сјећа тог, 16-ог фебруара. Након само једног апела да се сагради дом овим људима, Младен је каже малтене већ имао довољно, како материјалних, тако и новчаних средстава, да крене у акцију изградње.
Свака медаља има двије стране. Свако лице наличје. Добрим људима дугујем живот, каже нам Младен. Сликом се сада вратисмо у март 1992. године. Само предвечерје рата, Младена и његову покојну супругу Слободанку затекло је у Броду. Становали су крај саме обале ријеке Саве, у крају, који је био већински насељен муслиманским живљем.
Након свега што му се у прошлости десило, дужан је каже и осјећа потребу да помаже другима. У Дервенти је итекако познат по Божићној акцији „Борци за борце“. Од 2017. године кренула је ова топла, људска прича. Од тада, Младен са својим саборцима, врати осмијех на лице многим, нажалост, заборављеним борцима.
Младен је и доборовољни давалац крви, од септембра 1992. године. Отац је три кћерке, које су му велики покретачи и мотив за све што ради у животу. А за све што ради у животу, ове године добио је и зхавалницу града Дервента, која му је уручена на свечаној сједници.
