БОРО НОВИЋ рођен је 30.1.1964. године Јаша Томић, општина Сечањ, од оца Ђурађа и мајке Саје. Са навршене четири године са породицом се сели у родно место својих родитеља у Доње Церане код Дервенте. Ожењен Љубицом , отац сина и кћерке.
Завршио је Ваздухопловну војну гимназију „Маршал Тито“ у Мостару, а потом и Ваздухопловну војну академију где је 1987. године промовисан у звање пилота са чином потпоручника. Јуна 1992. године добровољно се ставља на располагање војсци Републике Српске.
Капетан 1. класе Боро Новић, погинуо је на борбеном задатку 19.11.1994. године у поподневним часовима на Малој Лиси – Цазин. У време погибије пилотирао је авионом Ј-22 Орао ев. бр. 25201, припадник 27. ескадриле 92. мешовите авијацијске бригаде (Рисови са Врбаса) В-ПВО Војске Републике Српске.
Постхумно је унапређен у чин мајора авијације. Одликован је Орденом заслуга за народ и Орденом Милоша Обилића за храброст. Једна улица у Дервенти носи има пилота Новића. Размењен пролећа 1995 . године. Сахрањен Церани – Дервента.
Јединице 5. корпуса тзв. А БиХ 24. октобра 1994. године покренуле су офанзиву из рејона Бихаћа у смеру југоистока, заузеле су нашу територију у дубини од 30 до 35 километара на два правца – долином реке Уне и путем према Петровцу.
Војска Републике Српске покренула је противофанзиву „Штит-94“. Поред забране летова, борбени авиони са аеродрома Удбине дејствује у време када су се јединице, приближиле на десетак километара од Бихаћа. Борбени задатак пилота Новића био је да дејствује на фабрику наоружања у Цазину. У ниском лету, наоружаним са бомбама Мк-82, закачио је димњак фабрике и ударио у стамбену зграду.
Вечна му слава и хвала !
