На понос српског здравства, стручњаци Института за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње”, прошлонедељном брзом реакцијом, спасили су живот прим. др Душку Панзаловићу, хирургу и бившем директору болнице у Добоју.
Др Панзаловић је из Клиничког центра у Бањој Луци, гдје је лијечен због вишеструких напада смртоносне вентрикуларне тахикардије, хеликоптером транспортован у Институт за кардиоваскуларне болести ,,Дедиње“, гдје је урађена катетерска аблација вентрикуларне тахикардије, односно одстрањивање болесног дијела срчаног мишића лијеве коморе.
Том приликом је обрађено девет спорних мjеста на срцу која су изазвала тахикардију. Интервенција је трајала пет и по сати и прошла је без компликација. Пацијент се данас опоравио и отпуштен је на кућно лијечење, саопштено је из Института „Дедиње“.
- Због напада вентрикуларне тахикардије, наш пацијент је добио велики број електрошокова од уграђеног кардиовертер дефибрилатора. Том приликом смо урадили катетерску аблацију, односно технику којом се отклањају срчане аритмије. Аблацију смо урадили помоћу специјалног ЦАРТО 3Д мапирања система, који омогућава визуелизацију срца, а љекару олакшава постављање прецизне дијагнозе и омогућава адекватан третман поремећаја ритма, на мјесту где се јавља. ЦАРТО 3Д мапинг систем представља најсавременију технологију која тренутно постоји у лијечењу ове болести. Ми на „Дедињу” годишње урадимо око 50 оваквих интервенција, гдје нам, најчешће, долазе пацијенти у већ стабилном стању.
– У овом случају пацијент је стигао у стању тахикардије, одмах на пријему у болницу примјењени су екстерни електрошокови. Истовремено, пацијенту је уграђен кардиовертер дефибрилатор, који је емитовао струјне ударе, али нису могли да зауставе континуирану тахикардију, коју стручно називамо олујом. На срећу, наш пацијент се данас отпушта кући, уз одговарајућу прописану терапију за основну болест – рекао је електрофизиолог др Велибор Ристић, помоћник директора Клинике за кардиологију Института „Дедиње”.
Др Ристић објашњава да је вентрикуларна тахикардија поремећај који је веома опасан, јер срце куца толико брзо да, понекад, не може да прими довољно крви. При томе се може развити у вентрикуларну фибрилацију – потенцијално фаталан неправилан срчани ритам. Најчешћи узроци су срчани удар, претходне операције на срцу, инсуфицијенција и трауме срца, употреба недозвољених лијекова, урођене срчане мане, хемијске абнормалности у крви и прекомјерна активност штитне жлијезде, док су симптоми, према ријечима др Ристића. , могу бити лупање срца, убрзани срчани ритам, криза свијести, најава несвјестице, занос, отежано дисање, бол у грудима, знојење…
- Захваљујем Републици Српској на брзини, ефикасности и начину на који сам у рекордном року пребачен из Универзитетске болнице Републике Српске у Бањалуци, гдје, несумњиво, постоје одлични услови за лијечење пацијената. Љекарски тим Републике Српске учинио је све да ми у том тренутку помогне. Међутим, пошто се радило о озбиљном поремећају срчаног ритма, ситуација је налагала да морам да одем у једну врхунску установу, као што је Институт за кардиоваскуларне болести „Дедиње”, на шта сам одмах, без оклијевања, пристао. Знам да је то институција са традицијом и великим искуством, одличним стручњацима. Све је функционисало савршено, од пријема, смјештаја и других медицинских процедура. Желео бих да се захвалим цијелом тиму који је ријешио овај мој нимало једноставан здравствени проблем.
- Хвала вам на бризи и подршци, без иједног питања ко сам и одакле сам. Импресионирала ме је посвећеност и енергија тима на челу са др Ристићем, то ми је улило самопоуздање и нисам сумњао у њихов рад и знање. Свестан сам да је то била обимна интервенција и да ми треба времена да се физички опоравим. Најважније је да се тренутно осећам одлично, срчани ритам је стабилан, а то је у овом тренутку најважније. Очекујем да се ускоро вратим послу и то ће ми бити највећа сатисфакција. Посебно сам импресиониран енергијом проф. др Бојића, његова посвећеност пацијентима и свим запосленима. Жао ми је што Институт „Дедиње” нема свој хелиодром, па вам од свег срца желим реализацију те идеје, прије свега за добро пацијената – рекао је др Панзаловић, који је након неколико дана у болници односило се и на рад медицинских сестара Институт „Дедиње”.
- Велика је ствар што у Заводу имате високо обучене медицинске сестре које знају свој посао, које су брижне и посвећене – рекао је он.
(Blic.rs)